Šta je Web 2.0 i koje su njegove karakteristike?

Web 2.0 predstavlja trend u World Wide Web tehnologiji, koji se bazira na društvenom principu i koji posetiocima web sajtova omogućava učešće u kreiranju sadržaja. Termin je kreiran tako da označava novu verziju, odnosno drugu generaciju Weba i hostiranih usluga, koja umesto ogromnog broja podataka koji se serviraju posetiocima web sajtova (jednosmeran protok informacija) podrazumeva interaktivnu dvosmernu komunikaciju između korisnika i računara, kao i između korisnika i drugih korisnika, čime posetilac nekog web sajta prestaje da budepasivni posmatrač, već i sam učestvuje u kreiranju web sadržaja.

Pojam Web 2.0 postao je značajan posle prve Web 2.0 Konferencije O'Reilly Media 2004. godine. Podpredsednik kompanije, Tim O'Reilly, termin je definisao na sledeći način:
„Web 2.0 je poslovna revolucija u kompjuterskoj industriji, uzrokovana tretiranjem mreže kao platforme i nastojanje da se shvate pravila uspeha na toj novoj platformi."

Karakteristike Web - a 2.0

Osnovne karakteristike Web - a 2.0 su:

• otvorenost,
• sloboda
• kolektivna inteligencija.

Posetioci Internet strana mogu koristiti aplikacije u potpunosti kroz web browser – znači, web se definiše kao platforma i korisnici sada imaju određenu kontrolu nad podacima na nekom sajtu. Zatim, sama arhitektura Web - a 2.0 podstiče korisnike da daju svoj prilog nekom Web sadržaju ili aplikaciji. Takođe su tu aspekti socijalnog umrežavanja (društveni softveri u društvenom networking - u), kao i mnogo kvalitetnije grafičko uređenje nego na Web – u 1.0.

Nivoi aplikacija

O'Reilly je kreirao i hijerarhijsku podelu aplikacija Web - a 2.0 na četiri nivoa i navodi primere za svaku.

Aplikacije III nivoa su one koje postoje samo na Internetu i imaju svrhu u onim proporcijama kako se korisnici služe njima. Za taj nivo O'Reilly daje primere poput eBay, Craigslist, Wikipedia, Delicius, Skype i AdSense.

Aplikacije II nivoa mogu funkcionisati offline, ali korist postižu online – kao primer se navodi Flickr.

Aplikacije I nivoa funkcionišu offline, ali značaj postižu online, poput Writely (sada Google Docs & Spreadsheets) ili iTunes (zbog njegovog dela sa prodajom muzike).

Aplikacije nultog nivoa podjednako funkcionišu i offline i online. O'Reillyjevi primeri su MapQuest, Yahoo! Local i Google Maps.

Aplikacije koje nisu bazirane na Web – u, poput e-maila, instant messaging klijenata i telefona nisu obuhvaćene u hijerarhiji.

Sastavni delovi Web – a 2.0

Socijalne mreže su postale sinonim za Web 2.0. One označavaju aktivno učešće u virtuelnim zajednicama, odnosno grupu korisnika zajedničkih interesa okupljenih oko nekog internet servisa (blogovi, forumi, itd.). Najpopularnije društvene mreže su Facebook, Twitter i MySpace.

Blog je termin koji označava lični dnevnik pisan na Internetu sa retrospektivno poređanim sadržajem. Na termin blog se nadovezuju i termini:

• blogosfera – zajednica internet korisnika koji učestvuju u kreiranju blogova,
• bloger – autor bloga
• blogovanje – učestalo pisanje svog bloga i komentarisanje tuđih.

Značajnu poziciju u društvenoj interakciji zauzimaju i forumi (javno diskutovanje o određenim temama putem Interneta) kao i instant messaging ili chat.

Folksonomija ili kolaborativno tagovanje je kategorizovanje sadržaja korišćenjem tagova (ključnih reči u opisivanju bloga, profila, web stranica itd.). Najpoznatiji, na taj način kategorizovan web, zamišljen da bude opšta enciklopedija, je Wikipedija.

Flickr.com je kombinacija internet servisa za objavu digitalnih fotografija i društvene mreže.

YouTube je sličan servis za objavljivanje, pregledanje, komentarisanje i deljenje video snimaka.

Potencijal

Web 2.0 sadrži i ogroman ekonomski potencijal. S jedne strane tu je društveni element koji korisnicima omogućava socijalizaciju putem Interneta, dok je s druge strane tu i finansijski element, koji ponuđačima servisa i proizvoda daje ogroman prostor za plasiranje reklama, a samim tim i zaradu. Finansijsku stranu koriste i sami korisnici koji kroz njega proučavaju navike potrošača i u skladu sa tim marketing prilagođavaju pojedincu. Upravo takav zajednički interes temelj je uspeha koncepcije Web - a 2.0.